Penzije vode u finansijsku krizu

MAT: Zbog povećanja primanja "najstarijih sugrađana" državna kasa u minusu 30 ili 40 milijardi dinara

Za vanredno povećanje penzija od deset odsto, koje je politički uslovljeno, jer nije sinhronizovano ni sa kakvim vanrednim povećanjem zarada, niti sa povećanjem stopa doprinosa - uz redovnu oktobarsku korekciju od 6,5 odsto biće potrebno rebalansom budžeta obezbediti dodatnih 15 milijardi dinara. Ovaj potez, pod uslovom da rebalans budžeta prođe u Skupštini, dovešće i do rasta tražnje stanovništva i inflatornih pritisaka - ocenio je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Stojan Stamenković, prilikom prezentacije najnovije publikacije Ekonomskog instituta "Makroekonomske analize i trendovi". Kada se ima u vidu da je u budžetu tokom prvih sedam meseci deficit dostigao 10,6 milijardi dinara, pitanje je koliki će on biti u celoj godini - da li 30 ili 40 milijardi dinara - ako se zadrži sadašnji odnos između prihoda i rashoda i ako mu se doda ovo povećanje penzija.
Kao ključno u ovom slučaju Stojan Stamenković je naznačio pitanje kako će se doći do vanrednih prihoda za pokriće rupe u budžetu. Kao loša rešenja ocenio je moguće prelivanje kapitala od neke privatizacije u potrošnju, kao i emitovanje državnih vrednosnih hartija, jer bi one morale da budu ponuđene sa kamatom većom od referentne kamatne stope NBS u repooperacijama. Sve bi to uslovilo dalju apresijaciju dinara i rast uvoza, koji i inače neprestano raste zajedno sa deficitom u robnoj razmeni koji bi ove godine mogao da premaši osam i po milijardi evra, odnosno 8,7 milijardi evra - procenjuje Stamenković i upozorava da to vodi ka neravnoteži u platnom bilansu i finansijskoj krizi. A da bi se uspostavila ravnoteža u platnom bilansu neto priliv stranih direktnih investicija u narednih sedam godina treba da dostigne oko 22,5 milijarde evra, ili 3,2 milijarde godišnje. Preduslov za to je stvaranje sistemskih i institucionalnih uslova za ekspanziju grinfild investicija. Bez bitnih promena u ekonomskim politikama i bez ubrzanja reformi makroekonomska poltika će se gušiti u protivrečnostima a privredni razvoj će biti usporen.
Linearno povećanje penzija, smatra Stamenković, podstaćiće inflaciju, a na to bi monetarna politika mogla odgovoriti podizanjem referentne kamatne stope, ali je problem u tome što više kamatne stope u našim uslovima ne obuzdavaju inflaciju, ali zato proizvode apresijaciju kursa dinara. Ova mera ne utiče na inflatorne pritiske zbog toga što tržište ne funkcioniše na najbolji način, jer ga opterećuju monopoli i karteli. - Sve dok se ne rastvore monopolske strukture na tržištu roba i usluga mehanizam kamatne stope neće biti u stanju da utiče u skladu sa osnovnom namenom monetarne politike. U tom kontekstu on je podsetio da je uprkos smanjenju cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda kao posledica uticaja sezone i dobrog roda, bazna inflacija u avgustu ponovo dostigla jedan odsto i to zahvaljujući u znatnoj meri povećanju cena industrijskih prehrambenih proizvoda i ukoliko se tako nastavi ona bi na godišnjem nivou mogla premašiti 12 odsto. Uz to, neusaglašenost monetarne i fiskalne politike takođe sputava antiinflacione korake NBS. Očito je, smatra Stamenković, da će se i u 2009. godini nastaviti sa ekspanzivnom fiskalnom politikom, a u budžetu za tu godinu već je ukalkulisano 60 milijardi dinara za penzije. Po njegovom mišljenju obećanje da penzije dostignu 70 odsto prosečne plate nije realno bez ozbiljne reforme penzijskog sistema.

Izvor: Privredni pregled