Nezaposlenost, lenjost ili nešto treće?

Da li je velika nezaposlenost u Srbiji fikcija ako se pogleda više hiljada oglasa za posao nedeljno?

Veoma često se može čuti da se za vreme setvenih i žetvenih radova uvoze radnici iz susednih zemalja, jer nema ko da radi na njivi. Sa druge strane, završene fakultetlije u većini slučajeva ne žure sa zapošljavanjem, jer im ne odgovara odnos para koje zarade za mesec dana prema količini posla koji treba da obave za te pare. Lakše je studirati i ostati dalje pod okriljem roditelja, sa manjim ali jednostavnijim džeparcem.

Bolje manje para nego teži posao

Ispostavilo se da je jedan od traženijih poslova u gradskim sredinama rad u buticima ili prodavnicama, čak i za manja sredstva nego neki drugi teži poslovi, jer se u butiku uglavnom sedi i čeka mušterija, tj. nema puno da se radi.

Primer za to da našim ljudima popunjavanje kućnog budžeta nije baš uvek apsolutni prioritet može da bude ovogodišnja potraga za radnikom u praonici kola D&K u Novom Sadu, gde je vlasnik Tibor Fejshamel više od šest meseci tražio osobu za pranje kola, koja će za duplo veću platu od plate u nekom novosadskom butiku raditi ovaj zahtevan posao. Žalopojke nezaposlenih poznanika, nakon ponude za ovaj posao obično su se završavale konstatacijom da takav posao ne odgovara, jer se traži lakši posao u butiku ili nekoj prodavnici, pa makar bio i manje plaćen.

Za više od 1.000 EUR mesečno potrebno je samo (!) preuzeti odgovornost i imati znanje i iskustvo

Sa druge strane, ispostavlja se da kod nas nije naročito teško naći posao koji se plaća i više od 1.000 EUR mesečno, jedino je problem preuzeti odgovornost i imati adekvatno znanje i iskustvo.

Pronaći adekvatnog direktora finansija ili odgovorne i uspešne menadžere prodaje predstavlja višemesečni mučan proces, koji se obično rešava tek posle nekoliko iteracija probnih zapošljavanja.

U Srbiji već više godina funkcionišu agencije za pronalaženje osoba za posao na odgovornim i dobro plaćenim pozicijama u firmama (tzv. Head-hunting agencije), ali veliki broj domaćih vlasnika firmi nije ni svestan da ovakve agencije postoje. Tu je i sve veći broj agencija za ljudske resurse (tzv. Human Resource agencije), ali ovakve vrste firmi obično imaju za klijente inostrane firme koje ovde posluju, ili velike domaće firme. Usluge ovih agencija na nivou odabira novih radnika i sistema nagrađivanja postojećih, dobro bi došle većini domaćih firmi.

Puno znati, znači ne raditi puno!

U strukama za koje još nije potrebna licenca za mogućnost rada, tj. da se bez licence ne mogu obavljati odgovorni poslovi, dovodi dotle da se pojavljuju samozvani "stručnjaci" i "eksperti" čija je osnovna karakteristika neodgovornost prema rokovima i neadekvatni izlazni rezultati posla, bilo da se radi o proizvodima ili uslugama.

Primeri ovakvih slučajeva u praksi mogu se pronaći često na tržištu programera, dizajnera i Webmastera (osobe koje kreiraju Web sajtove). Relativno brzo i jednostavno osnovno savlađivanje tehnologije dizajna i programiranja dovodi do situacije da amateri kreću u posao, prodaju svoje usluge za mala sredstva, ali su i rezultati adekvatni ceni, tj. znanju.

Sa druge strane, sve veći broj pojedinaca dobija jednokratne (tzv. freelance) poslove preko Interneta, najviše u oblastima dizajna i programiranja. To na prvi pogled dobro, ali se ispostavlja da isti "stručnjaci" pokazuju karakteristike neodgovornih radnika kada se zaposle u domaćoj firmi sa stabilnim, ali manjim prihodima.

Neki poslodavci na osnovu iskustva kažu da su najbolji radnici one osobe koje su finansijski zavisne od sopstvene plate. Neki čak idu dotle da ne zapošljavaju one koji "ne plaćaju svoje račune".

Lakše je kukati i "imati 'leba bez motike"?

Situacija sa zapošljavanjem u Srbiji može se dovesti u vezu sa nedavnim rezultatima istraživanja da "tranzicioni šok" trpi preko 44 odsto stanovništva, koje se deklariše kao depresivno. U prilog ovoj konstataciji ide i istraživanje koje izdvaja Srbiju kao zemlju sa stanovništvom koje najviše u Evropi gleda televiziju na dnevnom nivou, obzirom da se gledanje televizije dovodi u negativan kontekst neaktivnog, tj. pasivnog posmatranja, ili odustajanja od aktivnosti.

U skladu sa prethodnim, prelazak na liberalnu ekonomiju koji je doneo nesigurnost posla, jednostavno izgleda ne odgovora velikom broju stanovnika Srbije, i tada je lakše optuživati drugoga za svoju pasivnost i neaktivnost (obično su "na tapetu" vlast ili poslodavci), obziom da su dani u kojima postoji stalan i siguran posao od 7 do 15 odavno prošli.

Relativno nova pojava je intenzivan odlazak mlađe populacije u kladionice, gde se ne ide iz zabave (kao u većini zemanja EU), već zbog "posla" (situcaja u skoro svim državama okruženja). Zaposleni u kladionicama potvrđuju da je sve veći broj profesionalnih kockara, koji ozbiljno svataju mogućnost zarađivanja za život putem klađenja i kocke. Na žalost, veliki troškovi života i kultura sve veće potrošnje doveli su do pojave velikog broja onih koji po svaku cenu žele laku i brzu zaradu. Na žalost, to je u koliziji sa potrebama znanja i radnih navika za one koji žele veće plate svojim sopstvenim radom.

Nisu ni poslodavci "cvećke"

Jedan od razloga za ovako stanje na tržištu rada u Srbiji sigurno jeste nedostatak pravne regulative sa aspekta dugovanja u privredi, koje za direktnu posledicu ima često neredovno isplaćivanje plata, neosnovano smanjivanje plata, ili čak njihovo neisplaćivanje.

Ipak, oni radnici koji poseduju konkurentna znanja koja se traže na tržištu lako mogu preći u onu firmu gde su uslovi poslovanja i rada na mestu, a zarada zavisi od doprinosa radnika ukupnom boljitku firme.

Dragan Varagić

Izvor: MySurfer.biz